Суграђани су због наглог пада стандарда почели да се одричу нове гардеробе, све мање купују и деци, одласци код козметичара и

фризера постају мисаона именица, а књиге и поклони се купују искључиво за неке специјалне прилике. Цене закупа локала се годинама нису мењале, а резултат тога су закључани бутици и занатске радње, испражњени салони, сабласно пусти тржни центри и низови локала, чак и у прометним улицама и пасажима у центру, на којима сада стоји само натпис „издаје се”. „Норк” је сада сасвим празан, а локали чекају нека срећнија времена. Слично је и у осталим великим тржним центрима, а све више празних продавница може се видети и у Спенсу. Празних локала све је више и на Лиманима. Некада су локали у зградама били крцати мини маркетима, фризерским салонима и трафикама, што сада није случај. У зависности од локације, квадратуре, врсте делатности, али и договора с власником, закупци у ширем центру за локале издвајају од 500 до 2.000 евра. Иако су цене високе, закупци су месечне најамнине до прошле године углавном могли да зараде од промета који је, како тврде, сведен на минимум. Месечни трошкови су им остали углавном на истом нивоу, али је продаја мања негде за трећину, а негде и за половину. Поред продаваца гардеробе, кризу осећају и власници козметичких салона који су донедавно, захваљујући навици Новосађанки да воде рачуна о себи, доживљавали процват. С обзиром на то да се услуге салона за улепшавање у месечном буџету не воде под ставком обавезно, суграђанке их се полако одричу. Додуше, већи, разрађени салони преживљавају захваљујући сталним муштеријама, али су мањи морали да ставе катанац на браву.